Patronažne sestre su u okviru svojih zdravstvenih stanica obeležile Svetski dan hrane 16. oktobar pod sloganom „Pravo na hranu – za bolji život i bolju budućnost“ i podržale kampanju meseca pravilne ishrane. Zdravstveni rad je obavljen u zdravstvenim stanicama i osnovnim školama.

Svetski dan hrane 2024.

Pravo na hranu – svačije pravo!

Svetski dan hrane važi za jedan od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja. Obeležava se duže od tri decenije, još od 1981. godine, i to u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je određen dan kada je, davne 1945. godine, osnovana Svetska organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).

Svetski dan hrane ove godine se obeležava pod sloganom „Pravo na hranu – za bolji život i bolju budućnost“ (Right to foods for a better life and a better future). Globalna kampanja ove godine posvećena je pravu na hranu svih ljudi na planeti, kako bi svima bio omogućen zdraviji život, bolja i perspektivnija budućnost.

Hrana je treća najosnovnija ljudska potreba posle vazduha i vode – nema sumnje da svako treba da ima pravo na adekvatnu hranu. Pravo na hranu, život i slobodu, rad i obrazovanje neprikosnovena su prava svakog čoveka na planeti, definisana i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.

Poljoprivrednici širom sveta proizvode dovoljno, pa i više hrane nego što je neophodno da se prehrani celokupna populacija, a opet – problem gladi u svetu perzistira bez nade da će skoro biti iskorenjen. Ova tema dobija na značaju ako sagledamo nekoliko poražavajućih podataka. Naime, i pored zadovoljavajućih ukupnih prinosa globalno, preko 2,8 milijardi ljudi na svetu ne može sebi da priušti zdravu hranu. Za to su u dobroj meri odgovorne produžene krize, vođene kombinacijom sukoba, ekstremnih vremenskih prilika i ekonomskih udara na pojedine delove sveta, zemlje ili kategorije stanovništva, što čini da se oko 733 miliona ljudi suočava se sa problemom gladi i neuhranjenosti. Sva ta prolongirana krizna stanja, u prvom redu klimatske promene, najviše pogađaju najsiromašnije, stanovništvo nepristupačnih ruralnih područja, direktno utiču na prinos njihovih useva, što produbljuje nejednakosti i problem gladi čine još većim i sve daljim od rešenja.

Transformisanje poljoprivredno-prehrambenih sistema veliki je globalni zadatak, koji ima za cilj bolju obezbeđenost zdravim i bezbednim namirnicama što većeg dela svetskog stanovništva. Iako živimo u svetu neprestanog ukrupnjavanja kapitala i imamo utisak da veliki proizvođači „hrane“ svet, treba imati u vidu važnu činjenicu da mali poljoprivredni proizvođači obezbeđuju čak trećinu namirnica na planeti. Adekvatnim sistemom podrške i mudrim potezima u sferi poljoprivrede stvara se veliki potencijal za globalne zaokrete. Ovo važi čak i za jedno od najvećih egzistencijalnih pitanja – ublažavanja klimatskih promena. Primera radi, sistemske promene u poljoprivrednoj proizvodnji dugoročno mogu imati uticaj na smanjenje globalnog zagrevanja sa trenutnih 2% na 1,5%, a to bi posledično značajno uticalo na očuvanje izvora vode, koja je neophodan resurs za sav živi svet na planeti.

Nezdrava ishrana je univerzalni uzrok svih oblika poremećaja uhranjenosti, kako pothranjenosti i nedostataka mikronutrijenata, tako i gojaznosti, koja je javnozdravstveni problem koji poprima pandemijske razmere, čime se u poslednjim decenijama „briše“ razlika između različitih delova sveta i društvenih slojeva. Činjenica je da je 22,3% dece ispod 5 godina starosti je prenisko za svoju uzrast, a 6,8% njih je premršavo za svoju visinu dok je, s druge strane, u 2022. godini čak 2,5 milijarde odraslih spadalo je u grupu prekomerno uhranjenih, 890 miliona starijih od 18 godina je bilo gojazno, a čak 37 miliona dece uzrasta do 5 godina je bilo prekomerno uhranjeno.

Tema bezbednosti namirnica je još jedan nezaobilazan i veoma važan segment priče o zdravoj ishrani, naročito ako to ilustrujemo podatkom da se više od 600 miliona ljudi se razboljeva, a 420 hiljada umire svake godine zbog konzumiranja namirnica koje su kontaminirane različitim mikroorganizmima.

Sve pomenute teme susreću se u ovogodišnjem sloganu koji prati obeležavanje Svetskog dana hrane. U izvornoj engleskoj verziji slogana javlja je se reč foods, čiji se pomalo neobičan gramatički oblik u množini pojavljuje upravo da napravi razliku od jednostavnog osnovnog značenja ove reči – hrana. Naime, foods označava raznovrsnost, hranljivost, pristupačnost, dostupnost i bezbednost hrane. Gde god ona bila – na našim poljima, u ribarskim mrežama, na pijaci, u prodavnici, restoranu ili na porodičnoj trpezi.