Po kalendaru javnog zdravlja patronažne sestre su obeležile Nacionalni dan bez duvanskog dima pod sloganom „Ostavi pušenje“

OSTAVI PUŠENjE!

Upotreba duvana nedvosmisleno je glavni preventabilni faktor rizika koji dovodi do prevremenog oboljevanja i umiranja u savremenom svetu. Nesporni su dokazi da je pušenje uzrok nastanka brojnih malignih oboljenja, širokog spektra kardiovaskularnih bolesti, da dovodi do moždanog udara, komplikacija trudnoće, hronične opstruktivne bolesti pluća i mnogih drugih poremećaja zdravlja.

U Srbiji se i ove, 2025. godine, 31. januara tradicionalno obeležava Nacionalni dan bez duvana, ovog puta pod sloganom „OSTAVI PUŠENjE”. Ovom kratkom i jednostavnom, ali veoma jasnom porukom, pored ukazivanja na sve štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja.

Zabrinjavajuća je činjenica da je, uprkos svesti o zdravstvenim rizicima, upotreba duvana i dalje iznenađujuće rasprostranjena u celom svetu. I pored primene brojnih mera kontrole duvana, na svetu još uvek puši više od jedne milijarde ljudi, od čega skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Poražava i podatak da 8 miliona ljudi svake godine prevremeno umre usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu.

Sa skoro 32% pušača u populaciji odraslih, naša zemlja neslavno prednjači kada je reč o Evropi, ali i u svetskim okvirima. U Srbiji svake godine 15.000 ljudi prevremeno umre zbog posledica pušenja.

Zavisnost od duvana ispoljava mnoge karakteristike hronične bolesti, što je jako važno shvatiti kako bi se izvršila odgovarajuća procena i odabrao najbolji tretman za odvikavanje.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbje iz 2019. godine, svaki četvrti pušač (24,3%) je pokušao da ostavi pušenje, dok je svaki drugi pušač (58,6%) bio zabrinut za sopstveno zdravlje zbog štetnih posledica pušenja.

Savetovanje stanovništva od strane zdravstvenih radnika o štetnosti pušenja jedna je od značajnih mera za suzbijanje upotrebe duvana. Podatak da je u Srbiji u 2019. godini samo 30,1% pušača dobilo savet od zdravstvenog radnika da prestane da puši ukazuje na potrebu za intenziviranjem edukacije i dodatnim motivisanjem samih zdravstvenih radnika za davanje saveta i adekvatne podrške pušačima da istraju u svojoj želji da prestanu da puše. Uprkos širokim znanjima iz oblasti medicine i svojih užih stručnih oblasti, zdravstveni radnici u praksi umeju da zanemaruju i/ili umanjuju problem nikotinske zavisnosti, te mu se možda ne posvećuju dovoljno dosledno i efikasno.

Delovanje zdravstvenih profesionalaca na ovu temu može se vršiti na više nivoa – od međunarodnog, oličenog u konvencijama koje proklamuju zajednički stav struke, preko nacionalnog, koji se manifestuje predlaganjem, donošenjem i sprovođenjem strateških planova i odgovarajuće regulative, kroz lokalno delovanje – putem raznovrsnih inicijativa i intersektorske saradnje, sve do individualnog delovanja – na nivou savetodavnog razgovora sa svakim pojedinačnim pacijentom.

U poslednjim godinama, tržište je preplavila čitava paleta novih duvanskih i nikotinskih proizvoda. Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, a u novije vreme i snus i nikotinske vrećice, novi su veliki izazov u oblasti kontrole duvana, naročito kada se uzme u  obzir ubrzani rast njihove popularnosti u populaciji adolescenata i mladih.

Kada je reč o Srbiji, poslednje Istraživanje ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji, iz 2022. godine, pokazalo je da je elektronske cigarete probao čak svaki peti učenik (20,8%) petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, a snus i nikotinske vrećice njih 4,9%.

Činjenica je da je dramatičnom porastu popularnosti svih novih proizvoda doprinela njihova raznovrsnost, atraktivan dizajn pojačan efektom modernih tehnologija, ali ne sme se zaboraviti da je najmoćniji faktor u njihovom proboju zapravo marketinška podloga koja ih sve vreme prati – da predstavljaju „zdraviju alternativu“ tradicionalnim cigaretama. Ovakva marketinška strategija za direktnu posledicu ima njihovo masovno korišćenje i u cilju odvikavanja od cigareta, čime se bez ikakvog relevantnog i naučno utemeljenog opravdanja stvara slika da njihovo konzumiranje ni u čemu nije u istoj ravni sa tradicionalnim pušenjem, što uključuje i potcenjivanje svih potencijalnih rizika po zdravlje.

U nedostatku bilo kakvih validnih dokaza o njihovim efektima, uz istovremeno nezaustavljivo obogaćivanje tržišta novim proizvodima, misija svih javnozdravstvenih profesionalaca je da stalno budu u pripravnosti i da deluju proaktivno. Kao neprikosnoveni prioritet uvek se mora postaviti primarna prevencija konzumiranja svih duvanskih i nikotinskih proizvoda, što podrazumeva rad sa decom i mladima kroz adekvatno informisanje, uz metode osnaživanja ličnosti deteta da se suprotstavi uvek novim izazovima odrastanja.

S druge strane, ništa manje važno je delovanje u smeru pružanja profesionalne podrške pušačima koji su već u riziku. Jer, svako treba da ima šansu da svoj život učini zdravijim, kvalitetnijim i dužim ukoliko se blagovremeno izbori sa štetnom navikom kakvo je pušenje. Ta šansa raste sa nivoom informisanosti i stepenom podrške u neposrednom okruženju, ali i u celom društvu. Volja svakog pojedinca je neophodan element, ali ona sama često nije dovoljna. Pomoć u odabiru puta koji je baziran na odgovarajućim, naučno zasnovanim metodama odvikavanja i podrška da se u tom zahtevnom ali neprocenjivo važnom poduhvatu istraje, dužnost je svakog zdravstvenog profesionalca.