Svetski dan hrane 2023. Voda je život, voda je hrana!
Voda je neophodna za život na Zemlji. Ona čini preko 50% naših tela. Iako pokriva oko 71% Zemljine površine,samo 2,5% vode je sveže, pogodno za piće, poljoprivredu i industrijsku upotrebu. Voda je pokretačka snaga za ljude, za celu prirodu, ali i za privredu. Slatka voda nam treba svima, treba nam za sve, ali ona nije neiscrpna.Polako, ali gotovo izvesno, rizikujemo da ovaj dragoceni resurs dovedemo do tačke bez povratka.
Brz rast stanovništva, urbanizacija, ekonomski razvoj i klimatske promene sve više ugrožavaju vodne resurse planete. Količina slatke vode po osobi u proteklih nekoliko decenija opala je za 20%, a čak 2,4 milijarde ljudi danas živi u zemljama sa problemom vode.
Dodatno zabrinjava činjenica da se sama dostupnost i kvalitet vode ubrzano pogoršavaju zbog neodgovornog korišćenja i lošeg upravljanja vodnim resursima, zbog prekomerne eksploatacije podzemnih voda i zbog zagađenja. Primera radi, močvarna tla, koja su biološki najraznolikija od svih ekosistema, nestaju brže od šuma – 85% ovih površina nestalo je u poslednjih 300 godina. Dodatno je alarmantan podatak da se oko 80% otpadnih voda u prirodu vraća bez prethodnog tretmana, što produbljuje spiralu sveukupnog zagađenja životne sredine i ugrožavanja resursa naše planete. Čak74% prirodnih katastrofa od 2001. do 2018. bilo je povezano upravo sa vodom, što predstavlja direktnu posledicu klimatskih promena
Globalno gledano, samo na poljoprivredu odlazi čak 72% ukupno raspoložive slatke vode, a očekuje se da će potrebe za vodom samo u ovoj oblasti porasti za još 35% do 2050. godine.Stoga ne čudi što se konkurencija za ovaj neprocenjivi resurs povećava te on postaje i sve veći uzrok sukoba.
Slogan koji prati ovogodišnju globalnu kampanju glasi „Voda je život, voda je hrana. Ne ostavimo nikoga iza sebe“, a za cilj ima da podstakne osećaj lične i kolektivne odgovornosti za opstanak vode na našoj planeti, pa samim tim i za opstanak svih nas.
Najmanje što možemo da učinimo je da pođemo od sebe, od svojih svakodnevnih navika i postupaka. Takvim malim pomacima, svi zajedno, težimo unapređenju kolektivne svesti i izgradnji odgovornog odnosa prema vodi, ali i svim drugim dragocenim, a ograničenim resursima, koji su nam dati na zajedničko korišćenje. Da probamo:
• Kontroliši bacanje hrane – tako se štedi i voda!
• Više konzumiraj namirnice biljnog porekla – mahunarke, žitarice, sočivo– za njihovu proizvodnju je potrebno manje vode!
• Ne zagađuj vodu!
• Koristi bezbedne načine da vodu iskoristiš ponovo!
Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja. Obeležava se od 1981. godine, u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je davne 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).
Zdravstveno-promotivne aktivnosti koje se realizuju povodom obeležavanja Oktobra – meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, tradicionalno su usmerene ka najmlađima. Njima se pruža prilika da svoja znanja o pravilnoj ishrani oblikuju i izraze kroz sliku i pisanu reč.Upravo sa tim ciljem, i ove godine je raspisan tradicionalni likovni i literarni konkurs namenjen predškolcima i učenicima osnovnih škola, na temu „Pravilna ishrana čuva tvoje zdravlje“. Ovaj konkurs je objavljen u „Prosvetnom pregledu“, a raspisuje ga Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, dok ga na regionalnom nivou sprovodi mreža instituta i zavoda za javno zdravlje u saradnji sa predškolskim i školskim ustanovama na svojim teritorijama.
Kao završnicu kreativnih zdravstveno-vaspitnih aktivnosti sa najmlađima, Gradski zavod za javno zdravlje tradicionalno, tokom druge polovine oktobra, organizuje izložbu najuspešnijih radova dece iz beogradskih predškolskih ustanova u Dečjem odeljenju Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj“.