Poseta UKC Sarajevo

02/10/2014Komentari su isključeni na Poseta UKC Sarajevo

Medicinske sestre DZ Palilula su u okviru izleta u Sarajevo obišle Univerzitetski Klinicki Centar Sarajevo gde su uz obilazak i upoznavanje centra organizovali zajedničko druženje uz razmenu iskustava.

Poseta UKC Sarajevo

Vežba “ZAŠTITA 2014”

26/09/2014Komentari su isključeni na Vežba “ZAŠTITA 2014”

Dana 24.09.2014.godine u 13.00 časova u ZS “Krnjača”- ul.Grge Andrijanovića 8, održana je vežba “ZAŠTITA 2014”.

Cilj vežbe je bio osposobiti radnike Doma zdravlja za primenjivanje mera lične i uzajamne zaštite, izvršenja mera zaštite od požara, gašenje početnih požara, spasavanja i evakuacije lica iz Doma zdravlja i pružanje prve pomoći.

Vežba je ocenjena kao uspešna u svim elementima.

IMG_20140924_130237 IMG_20140924_130654 IMG_20140924_131349 IMG_20140924_131653

slika 1

IMG_20140924_134957

ZS Karaburma

21/08/2014Komentari su isključeni na ZS Karaburma

Izvinjavamo se korisnicima zbog ucestalih smetnji u sistemu. Intenzivno se  radi na otklanjanju problema. Hvala na razumevanju

logo

OBAVEŠTENjE ZA LICA SMEŠTENA PRIHVATNOM CENTRU -PIM

30/07/2014Komentari su isključeni na OBAVEŠTENjE ZA LICA SMEŠTENA PRIHVATNOM CENTRU -PIM

Na osnovu dopisa Ministarstva zdravlja br 130-01-125-201-02 od 09.06.2014 godine o daljem postupanju u vezi dežurstava u Prihvatnim centrima ,obaveštavamo korisnike istog, sledeće:

Dom zdravlja Palilula, svakog dana organizuje posetu lekarske ekipe jednom u toku dana u periodu od 13-14 sati.

Za hitna stanja ,prema potrebi angažuju se ekipe Hitne pomoći na tel. 194.

DIREKTOR

Dr Slavica Kalezić-Milošević

prihcentar

KRNjAČA- informacije

14/07/2014Komentari su isključeni na KRNjAČA- informacije

krnjaca

Mole se korisnici SZZO ZS Krnjača da se isključivo javljaju na telefon 208-57-06, na info pultu /šalteru

Knežević Slavica VMS
glavna sestra SZZO Stara Palilula

Upis đaka u srednje škole

07/07/2014Komentari su isključeni na Upis đaka u srednje škole

U Medicini rada Ul.Vojvode Vuka br.10 u toku su pregledi za upis đaka u srednje škole. Pozivamo sve zainteresovane učenike da se jave u Medicinu rada i u jednom danu dobiju lekarsko uverenje za upis u rednju školu.

Zbog velikog odziva radno vreme Medicine rada je produženo.

08.07.2014. radno vreme: 07do 16 sati

skola

SLIS

09/06/2014Komentari su isključeni na SLIS

Služba Laboratorijske Dijagnostike je u proteklom periodu radila na uvođenju novog informacionog sistema “SLIS“ kojim će se omogućiti pružanje kvalitetnijih laboratorijskih usluga uvođenjem sistema barkoda na svakoj epruveti. Našim korisnicima se zahvaljujemo na strpljenju i razumevanju.

2013-08-20_11-31-21_391

61 godina postojanja

24/04/2014Komentari su isključeni na 61 godina postojanja

U četvrtak 24.04.2014 u Domu zdravlja Palilula je obeležena 61 godina postojanja i rada uz svečani kolegijum kome su prisustvovali zaposleni doma zdravlja.

Direktorka se kratko osvrnula na dosadašnji rad i rezultate.šef Ekonomsko-finansijske službe je podneo finansijski izveštaj,kao i rukovodioci ogranaka Stare Palilule,Dunavskog venca i Karaburme.

62-2

61-4

61-3

61-1

Svetski dan zdravlja, 7. aprila

11/04/2014Komentari su isključeni na Svetski dan zdravlja, 7. aprila

Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, 7. aprila pod sloganom „Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost“ polivalentna patronaža, preventivni centar uz podršku ostalih službi održale su brojne aktivnosti kako u domu zdravlja tako i u lokalnoj zajednici.

20140407_082031 07042014322 IMAG0128


 

Svetski dan zdravlja, 7.april 2014.godine

Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost

Svetski dan zdravlja, 7.april ove godine je posvećen vektorskim zaraznim bolestima i obeležava se pod sloganom „Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost“. Svetska Zdravstvena Organizacija je ovaj značajan datum u kalendaru zdravlja posvećuje ovoj temi zbog rastućeg javno zdravstvenog značaja koji ova grupa bolesti ima tokom protekle dve decenije.

Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o značaju vektorskih zaraznih bolesti i mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kao i podizanje nivoa znanja o mogućnostima njihove prevencije. Specifični ciljevi ovogodišnje kampanje usmereni su na mere prevencije namenjene stanovništvu u sredinama u kojima su vektorske zarazne bolesti endemski prisutne, putnicima u međunarodnom saobraćaju, kao i unapređenju intersektorske saradnje u cilju prevencije, sprečavanja i suzbijanja vektorskih zaraznih bolesti.

Vektorske zarazne bolesti su bolestičiji uzročnik (bakterija, virus, rikecija, parazit) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru (komarac, krpelj i različite druge vrste insekata). Nakon takozvanog spoljašnjeg perioda inkubacije (vreme neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosi uzročnika zaraznih bolesti na osetljivog domaćina (čovek, životinja) ubodom/ujedom. Inficirani vektori najčešće doživotno prenose uzročnika.

Vektori su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote, pa direktno zavise od spoljašnje temperature. Odgovarajuća temperatura i vlažnost vazduha su osnovni preduslov za razvoj jaja i larvi insekata u odrasle jedinke, tako da u uslovima visoke temperature i velike vlažnosti njihov broj može da poraste i za nekoliko puta.

Mnoge vektorske zarazne bolesti imaju endemski karakter, što znači da su odomaćene na određenom području na kome postoje povoljni uslovi za održavanje uzročnika bolesti zbog prisustva odgovarajućih rezervoara zaraze (najčešće različite vrste sitnih divljih životinja) i vektora. Vektorske zarazne bolesti su karakteristične za tropske i subtropske oblasti, područja sa lošim higijensko sanitarnim uslovima, kao i za područja na kojima je zdravstveno bezbedna voda za piće teško dostupna. Međutim, Evropskom regionu preti pojava novih vektorskih zaraznih bolesti, dok se vektorske bolesti, za koje se smatralo da su suzbijene, ponovo javljaju. Tome u prilog govori neočekivana pojava malarije u zemljama i oblastima u kojima je bila elimisana.Faktori koji su doprineli ovakvoj epidemiološkoj situaciji su klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na nova geografska područja, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima, promene u uzročnicima (rezistencija na antimikrobne lekove, porast virulencije). Navedeni faktori predstavljaju izazov u prevenciji i kontroli vektorskih zaraznih bolesti, a vektorske zarazne bolesti imaju sve veći javno zdravstveni značaj.

Vektorske zarazne bolesti čine 17% globalnog opterećenja zaraznim bolestima. Najsmrtonosnija među njima je malarija, od koje u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi, pretežno Afričke dece mlađe od 5 godina. Prema procenama SZO, više od 2,5 milijarde ljudi u više od 100 zemalja sveta je pod rizikom obolevanja od denge, dok oko 1,3 miliona ljudi širom sveta godišnje oboleva od lajšmanijaze.Groznica Zapadnog Nila je značajan javnozdravstveni problem kako u EU i zemljama u okruženju, tako i u našoj zemlji.Više od polovine svetske populacije je u opasnosti od obolevanja od ovih bolesti, a učestala putovanja, trgovina i migracije učinile su da opasnost od ovih bolesti bude još veća.

Na teritoriji Republike Srbije registruju se pretežno slučajevi obolevanja od lajmske bolesti, importovane malarije i kožne lajšmanijaze. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2012. godini, na području Republike Srbije, prijavljena su ukupno 974 slučaja obolevanja od bolesti iz ove grupe, sa incidencijom 13,55/100.000. U posmatranom periodu na teritoriji Republike Srbije registruje se trend porasta stope incidencije vektorskih zaraznih bolesti, usled rasta stope incidencije lajmske bolesti.

Životni ciklus vektora i transmisija uzročnika vektorskih bolesti su usko povezani sa dinamikom ekosistema samih vektora. Na njihov razvoj utiču temperatura spoljašne sredine, precipitacija (količina padavina), vlažnost i upotreba zemljišta. Klimatske promene imaju direktan uticaj na biologiju i ekologiju vektora, sa posledičnim uitcajem na rizik od transmisije bolesti čije uzročnike vektori prenose. Trenutno postoji velika zabrinutost zbog moguće ekspanzije učestalosti ovih bolesti. Efekti klimatskih promena su evidentni u ekstremnim uslovima, koje ukazuju na značajne promene u vremenskim ciklusima. Na primer, povećanje količine padavina dovodi do posledičnog povećanja broja staništa na kojima se vektori, kao što su komarci i krpelji, razmnožavaju. Ekstremne temperature spoljašne sredine mogu da uspore ili ubrzaju razvoj i preživljavanje insekata prenosioca uzročnika zaraznih bolesti, i mogu da utiču na period inkubacije pojedinih mikroorganizama.

Klimatske promene same po sebi ne mogu u potpunosti da objasne sve aspekte prirodnog razvoja vektorskih zaraznih bolesti, ali su važna komponenta vremenske i prostorne distribucije vektora prenosioca zaraznih bolesti.

Migracija, intenzivan vazdušni i kopneni saobraćaj i urbanizacija takođe utiču na na razmnožavanja i širenje vektorskih zaraznih bolesti. Gustina populacija i sposobnost vektora da se prilagode uslovima životne sredine ljudi su u korelaciji sa distribucijom i učestalošću ovih infekcija. U velikim gradovima, posebno u gradovima sa lošom infrastrukturom (neadekvatan standard stanovanja, nedovoljno zaštićeni kontejneri sa vodom, nedostatak kanalizacije) omogućava stvaranje staništa povoljnih za vektore i njihovo posledično širenje.

Poseban problem predstavlja i činjenica da se sve češće dešava da obolele osobe ne reaguju adekvatno na lekove koji se koriste u terapiji ovih bolesti, kao i da vektori postaju otporni na insekticide, što značajno otežava kontrolu i eliminaciju ovih bolesti.

Imajući u vidu pretnju koju vektorske zarazne bolesti predstavljaju po zdravlje stanovnika, uz nedostatak efikasnih lekova i vakcina, mere prevencije bolesti i kontrola vektora su od vitalnog značaja u smanjenju globalnog opterećenja populacije ovim bolestima.

Integrisana kontrola vektora može u značajnoj meri da smanji rizik od prenošenja vektorskih bolesti, s obzirom da bolest ne može da se prenosi ukoliko nema kontakta između čoveka kao potencijalnog domaćina i vektora prenosioca uzročnika bolesti. Integrisana kontrola vektora ima za cilj da optimizira i racionalizuje uoptrebu resursa i raspoloživih sredstava jačanjem kapaciteta za potrebe nadzora, praćenje slučajebva obolevanja i evaluaciju preduzetih mera, zajedno sa zdravstvenom edukacijom društva. Ovakav vid kontrole vektora je usmeren i na eliminaciju vektora kroz racionalnu upotrebu insketicida i adkevatnu legislativu, uz upotrebu metoda kojima se u najmanjoj mogućoj meri utiče na životnu sredinu.

Da bi se ove aktivnosti bile održive, neophodno je omogućiti pristup zdravstveno bezbednoj vodi za piće, unaprediti odlaganje otpadnih materija, obezbediti osnovne sanitarno higijenske uslove i standarde stanovanja i edukovati stanovništvo o vektorskim zaraznim bolestima i merama lične zaštite.

Prevencija ovih infekcija podrazumeva mere lične zaštite, kao što je nošenje adekvatne odeće, koja predstavlja barijeru protiv ujeda, sprovođenje mera za smanjenje broja vektora u samim kućama, stanovima (zaštitne mreže na vratima i prozorima) i preduzimanje mera neophodnih za smanjenje ili potpuno uklanjanje staništa pogodnih za razvoj i razmnožavanje vektora u neposrednoj nokolini stambenog prostora i zajednici (pokrivanje kontejnera sa vodom, eliminacija bara i drenaža na mestima gde se voda zadržava, uklanjanje svih nepotrebnih posuda u kojima se voda zadržava).

MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KRPELjIMA

 

Mere lične zaštite od uboda krpelja

– izbegavati staništa krpelja (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, šume)

– pri boravku u prirodi, koristiti repelente (sredstva protiv uboda insekata), koji štite više sati

– nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge

– nakon boravka u prirodi izvršiti inspekciju kože

– imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima

Kako postupati ukoliko je došlo do ujeda krpelja?

– važno je javiti se lekaru u toku prva 24 sata

– ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin)

– ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje

– u svakoj zdravstvenoj ustanovi, obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije

– veoma je važno lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer o mestu gde je osoba boravila u prirodi jer postoji mogućnost da se radi o endemskom području)

 

MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KOMARCIMA

Najlakši i najefikasniji način prevencije navedenih bolesti je sprečiti ubod komarca. U tom smislu preporučuje se:

•     Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

•     Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.

•     Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.

• Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.

• Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.

•    Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.

• Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko kreveta.

• Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru.

• U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije koje podrazumevaju i preventivno uzimanje lekova (hemioprofilaksa) pre odlaska, tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja (područja u kojima postoji rizik od prenošenja malarije).

• U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatak o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugih insekata.

 

 

 

Izveštaj o sprovedenim anketama zadovoljstva za 2013.godinu

31/03/2014Komentari su isključeni na Izveštaj o sprovedenim anketama zadovoljstva za 2013.godinu

Dom zdravlja Palilula kontinuirano, više od tri godine,  prati Pokazatelje kvaliteta koji su propisani Pravilnikom od strane Ministarstva zdravlja

Izveštaj o sprovedenim anketama zadovoljstva za 2013.godinu
A5

 

Page 32 of 38« First...1020«3031323334»...Last »
Дом Здравља Палилула